64. Međunarodni sajam knjiga u Beogradu potvrdio je status jedne od najznačajnijih kulturnih manifestacija na ovim prostorima. Veliki broj posetilaca svakog dana je punio sajamske hale, i to samo i jedino zbog knjiga.
Na štandovima Lagune u Halama 1 i 4 gužve su bile konstantne, a pisci Lagune, kojih je ove godine na našem štandu bilo oko 60, privukli su veliki broj čitalaca koji su želeli potpisan primerak knjige.
Laguna se na ovogodišnjem Sajmu predstavila svojom celokupnom produkcijom, što je preko 4000 naslova. Čak 80 novih naslova – i domaćih i stranih, izašlo je pred Sajam knjiga. Najprodavaniji naslovi bili su „Veliki pad“, „Solunska 28 – O prijateljstvu i izdaji“ Dr Neleta Karajlića, „Pertle“ Domenika Starnonea i „Ples oko Sunca“ Vedrane Rudan.
Naš trud i zalaganje prepoznat je i od strane žirija Beogradskog sajma knjiga i od strane novinara. Žiri Beogradskog sajma knjiga nagradio je Lagunu priznanjem za izdavača godine, kao i za najbolju dečju knjigu „Neću da mislim na Prag“ Sonje Ćirić. Od strane novinara Laguna je dobila nagradu za izdavača godine i za najprofesionalniji odnos prema medijima.
A na štandu za potpisivanje knjiga i danas je bilo uzbudljivo. Prvi je svoju knjigu „Ubisvet“ potpisivao Siniša Soćanin. „Utisci su odlični, stvarno sam zadovoljan. Došli su mi neki drugari, ali i ljudi koji su na internetu pročitali vest o izlasku moje nove knjige, pa su želeli da je kupe. Sajam knjiga je važan ovakav kakav je, jer se bolje uklapa u savremenu potrošačku kulturu, nažalost, od knjižare na ćošku ili biblioteke. Važan je da privuče knjigu kao proizvod i na kulturu čitanja, tako da je u tom smislu kompromis između sveta kulture, umetnosti i potrošačke savremene kulture“.
Vladislava Vojnović, autorka knjige „Priče iz glave“, kaže da je Sajam knjiga važan da bi se ljudi videli jedni sa drugima i, naravno, sa knjigama. „Sajam je meni lično važan jer se bavim pisanjem, pa ovde sretnem izdavače, kolege, a kad sam dolazila ovde kao mala, bila sam romantična, pa sam dolazila sa ogromnim uzbuđem, jer je uvek postojala mogućnost da sretnem nekog svog omiljenog pisca.“
Igor Marojević je na Laguninom štandu potpisivao novu knjigu „Roman o pijanstvima“. „Utisci su da je bilo manje automobila, da je manje saobraćaj, što se vidi po smanjenom broju posetilaca, ali rekao bih ne i bitno smanjenom broju kupaca knjiga. To je interesantno. Čini mi se da Sajam više nije toliko in za provod kao što je bio ranije. Mnogo se brakova začelo na Sajmu, jer su ljudi došli i zbog provoda i zbog knjiga. Hvala im, ovako smo dobili ljude kojima je više stalo do knjige. Sajam je prvi put dobio na nekom elitizam, što ponekad nije loše. Svaka manifestacija treba da ima faze.“
„Beograd kroz ključaonice 100 kuća“, nova knjiga Nenada Novaka Stefanovića, izašla je nekoliko dana pre početka Sajma knjiga i privukla pažnju. Autor ju je potpisivao od 12 sati i 30 minuta, a po završetku je podelio sa nama svoje utiske. „Pomešani su mi utisci, jer su bilbordima u prvi plan istaknute neke ideološke vrednosti koje nemaju mnogo veze sa književnošću, mada svako ima pravo da izda knjigu. Ali, ljudi kupuju knjige i to je ono najlepše. Bar smo u nečemu prvi u bivšoj Jugoslaviji. Kakva god bila Srbija je zemlja knjige i zato i jeste važan Sajam knjiga. U toj kulturnoj misiji je i moj izdavač Laguna. Ponosan sam na tu misiju, na otvaranje knjižara u malim mestima. To je nešto veliko i lepo i drago mi je da sam deo toga.“
Od 14 sati na Laguninom štandu bio je autor regionalnog bestselera „Ključ besmrtnosti“ Hari Slipičević. „Sajam knjige je kultura, a veoma je važno da se kultura na jednom mestu sastaje. Na našu decu danas utiču razne negativne stvari iz medija, pa ovaj Sajam vidim kao nešto predivno. U jednom društvu je najvažnija kultura, a ovoliki broj posetilaca daje mi nadu. Prvi put sam na Sajmu knjiga u Beogradu. Veoma je šarena publika, raznolika su lica, i to je dobro.“